Добродошли у општину Ириг

Садња винова лоза на Фрушкој гори датира из доба праисторије. У античком периоду, крајем првог века наше ере у Римској империји дошло је до хиперпродукције у производњи вина. Да би заштитио производњу на Апенинском полуострву римски цар Доминиције је 92. године донео уредбу којом се забрањује гајење винове лозе у провинцијама. Тада престаје гајење винове лозе и на Фрушкој гори. Уредба је укинута након 184 године и од тада настаје континуитет гајења винове лозе на Фрушкој гори, посебно по манастирима.

Долазећи у Ириг јуна 1665. године познати турски путописац Евлија Челебија забележио је: „Северна страна овог дивног места је бреговита, док се на југоисточној страни према сремској равници простиру безбројни виногради и баште“.

Ирижани су своја вина продавали у Пешти, Бечу, па чак и у Кракову у Пољској, као и у другим крајевима аустријске царевине, и ван ње.

Последњих неколико векова виноградарство је за Ириг имало пресудан утицај на јачање његове економске моћи.

Како је забележено, у периоду од 1885.–1895. године филоксера је уништила све винограде на Фрушкој гори, те површине су претоврене у пашњаке или у воћњаке.

1929. године је основана Фрушкогорска воћарско и виноградарска задруга. Она је имала огроман и непроцењив значај у обнављању гајења винове лозе на овом подручју и то на тада најсавременијим принципима. Задругу је чинило 28 задругара, а председник првог управног одбора је био Тома Ђурић.

Већ следеће, 1930. године уз финансијску помоћ Дунавске бановине, почело је подизање Подрума у Иригу. Произвене су следеће врсте вина: „Ружица“, „Црна скадарска“, „Ружица нова“, „Фрушкогорски бисер“ и „Фрушкогорски рајковац“. Почетни капацитет подрума је био 17 вагона вина. Исте године Задруга је са својим винима учестовала и на светској изложби вина у Ротердаму.

У наредном периоду непрестално се повећавао број задругара, површина под засадима винове лозе, смештајни капацитети и број винских сорти. Развој је делимично зауставио Други светски рат, да би после тога дошло до праве експанзије винарстава у Иригу. Долази до значајног проширења смештајних капацитета, тако да 1983. године Подрум располаже са 520 вагона смештајног простора, уз сталну модернизацију и коришћење савремених технилогија производње вина и флаширања.

Најцењеније винске сорте на територији бивше Југославије, па и целе Европе, произведене у Иришком подуму су: „Иришки ризлинг“, „Иришки траминац“, „Жупљанка“, „Рајнски ризлиг“, „Талијански ризлинг“, „Племенка“, „Сремско вино“...

Небројена признања на сајмовима у земљи и иностранству није могуће ни набројати.

Без вина нема весеља, вином се лечи туга и јад !

Сремци и данас радо пију вино, али из чувеног „Иришког подрума“ више не!?

Стицајем историјских околности Подрум је данас у тешком стању. Производња је прекинута. Постојала је реална опасност да иришки бренд полако оде у заборав.

Нова општинска власт у Иригу, на челу са председником општине Владимиром Петровићем, решила је да се ухвати у коштац са овим тешким изазовом.

За кратко време решени су имовинско-правни односи. Објекат је враћен на управљање општини. Извршена је процена вредности капитала. Паралелно се припрема процедура изнајмљивања објекта на дужи временски период (чека се сагласност Агенције за имовину Републике Србије).

Потенцијалних стратешких партнера има, а сваким даном јављају се нови.

Оживљавање иришког бренда и модела задругарства сигурно је интерес, и све бројнијих, приватних винара на територији општине.

Покренути процес, уз подршку и помоћ, ресорног министарства Владе Републике Србије, и ресорног секретаријата АП Војводине (пројекат „ВИНСКИ СРЕМ“), представља импулс оживљавању и рехабилитацији винарства у Иригу, враћање некадашње економске моћи, и остављање традиције винарства будућим генерацијама у аманет !