Добродошли у општину Ириг

„Кренули су шлепери са шећерном репом, ови ће нас сравнити са земљом…!“ - био је коментар комшије, пре неко јутро.

Поред бројних животних проблема који нас свакодневно притискају, ирижане су изложени невиђеној тортури којој се не виде крај.

Ириг је, на жалост, и до сада био познат по ненормалном интензитету саобраћаја (12.000-15.000 возила дневно), бројним саобраћајним несрећама (које су однеле  људске животе) и свакодневном уништавању имовине грађана (попуцале су и најновије куће).

Протеклих месеци, услед  повременог затварања новог аутопута Нови Сад-Београд због радова на бешчанском мосту и затварањем старог пута Нови Сад-Београд због реконструкције, ситуација кроз Ириг постаје драматична, а мештани са правом страхују да се ситуација неће побољшати ни после завршетка радова на овим правцима. Број возила која прођу кроз Ириг је најмање дуплиран од „нормалног“, а да зло буде веће за избегавање плаћања путарине тешки камиони су изабрали кретање магистралним путем М-21.

Штете од оваквог интензитета саобраћаја су вишеструке и немерљиве. Избегавањем путарине камионџије свакодневно оштети буџет државе за неколико милиона динара, и онако јадни путеви су потпуно разорени, о ефектима уништавања Националног парка „Фрушка гора“ не треба много трошити речи, енормној потрошњи горива, изгубљом времену...

Ипак најважнији су људски животи и имовина грађана.

Грађани који станују крај магистрале сваког јутро се „пребројавају да ли су сви на броју“ јер живе у страху да ли ће им сваког тренутка бахати возачи улетети камионом у двориште или се закуцали у кућу (што се већ дешавало).

Наша деца су у својеврсном гету, не смеју сама да изађу из дворишта ни по коју цену. Укључити се аутомобилом на магистралу из дворишта је често немогућа мисија ... Илустрације ради, из Ирига до Новог Сада се, не тако давно, путовало око 25 минута, сада је немогуће до града доћи ни за један сат - крећући се у непрегледној колони.

Власти се смењивале, свака од њих обећала финансирање изградње обилазнице око Ирига, али ништа ... Како наш народ каже „туђа рука свраб не чеше“.

Ни мештани нису седели скрштених руку. Неколико пута су после несрећа са фаталним последицама блокирали магистралу. Чак су пре неколико година започели радови на обилазници али су брже завршени него што су почели ...

Уместо  да буде познат као „богом дана“ туристичка дестинација: плодова природе, сунца, ића и пића, сремских тамбураша, фрушкогорског шумског раја, верских светиња ... Ириг постаје аветињско место, препуно напуклих и порушених грађевина ... које путници намерници желе што брже да напусте, и забораве.

Држава не предузима апсолутно ништа, општина - немоћна, грађани очајни - без наде ... !

Ако ништа друго, због најмлађих, апелујемо на возаче да поштују ограничења брзине кроз насељено место, саобраћајну сигнализацију, да имају обзира према пешацима ... и тиме предупреде несреће са фаталним последицама.

За оне који не верују у наводе овог текста важи позив да проведу један викенд  у Иригу. Сремци знају како треба почастити госта. Морамо им само предочити да ће ноћу врата бити закључана да нам гости не поскачу из кревета и побегну главном без обзира кад им у неко доба сан у парампарчад разбије грмљавина друмских крстарица.

Стрпљењу ирижана долази крај ... ?!