05.01.2016

ИНТЕРВЈУ СА ПРЕДСЕДНИКОМ ОПШТИНЕ ИРИГ: Година враћања дугова и нових сарадњи


Председник Општине Ириг Стеван Казимировић је говорио о свим проблемима са којима се иришка општина суочила у 2015. години, као и о свим остварењима и плановима за нову 2016. годину. Прошла година је, како наводи Казимировић, била у знаку враћања заосталих дугова, али и нових сарадњи са Општинама у Словенији и Босни и Херцеговини.

12471012_10208156566575930_61207883_o.jpg

Како сте задовољни годином за нама? Шта је од планова остварено?

-Ушли смо у веома тешку годину са великим проблемима и дуговима и превасходно нам се наш рад односио на враћање заосталих дугова по кредитним задужењима и правдање пројеката које смо добили у претходној години, а нису били спроведени и средства нису били оправдана. Ипак, у свему томе смо задовољни јер смо успели да део дугова вратимо, за део дугова направимо репограме како бисмо их враћали у наредном периоду, а такође смо и доста пројеката, што старих што нових које смо добили у овој години, успели да завршимо, а самим тиме и средства оправдамо.

Шта није остварено, а планирано је?

-У више наврата смо конкурисали по питању путне инфраструктуре, међутим у овој години нисмо добили средства, надамо се да ћемо их добити у следећој, а такође су нам у вези са канализационом мрежом проблем пречистачи у Иригу и Врднику. То су велика средства, које ми као локална самоуправа не можемо сами обезбедити.

Да ли је могло бити више инвестиција?

–Могло је бити више инвестиција да су нам сви покрајински секретаријати одговорили на наше захтеве и пројекте. Међутим, неколико секретаријата нам је обезбедило средства и прихватило наше пројекте као што је на пример санација зграде касине у Врднику, као и радови на санацији фасаде Дома здравља у Иригу.

Пут Нови Сад-Рума кроз Ириг јесте пројекат Владе и Покрајине, али докле се стигло са пројектом, с обзиром на његов значај за Општину Ириг?

-Овај пројекат који је надлежности републике и покрајине, од великог је значаја за нашу општину, јер се планира изградња тунела на Фрушкој гори и тим путем ће се добити обилазница око насељеног места Ириг, што ће и убрзати долазак наших грађана до Новог Сада, скратиће се и километража и време. Када ће почети, то није у нашој моћи и надлежности, потребно је да се покрајина и република договоре. За сада је потписано само идејно решење, а на једном од састанака је домаћин била и Општина Ириг, када нас је у мају посетила потпредседница Владе Зорана Михајловић.

Помињали сте санацију путева Ириг, Ривица, Врдник и путева по Фрушкој гори у сарадњи са Републиком, тачније Министарством грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Ти пројекти су представљени министарству, да ли ће се десити нешто конкретније у вези са тим?

-Што се тиче државног пута другог реда, то је пут Марадик-Змајевац, који пролази целом територијом наше општине. Ми имамо пројекат за санацију тог пута и доставили смо га у Путеве Србије. Разговори су се одвијали око пресвлачења дела пута од Ирига до Врдника, јер је тај пут у јако лошем стању, а потребан је ради развоја туризма. На другом делу пута који се простире од Марадика преко Крушедол села, Крушедол Прњавора, Нерадина до Ирига, планира се проширење пута, како би се саобраћај могао нормално одвијати, односно како би аутомобили могли нормално да се мимоиђу. Ми смо са тим упознали Дирекцију путева Србије, поднели смо захтеве у овој години, али се надамо да ће овај пројекат уродити плодом већ идуће године. Такође, имамо пројекат за санацију гребенског пута по Фрушкој гори, који кроз нашу територију пролоази дужиом од 25 км. За један део тог пута од Иришког венца до хотела Норцев смо конкурисали код Фонда за капитална улагања у Аутономној покрајини Војводине у овој години, али смо одбијени уз образложење, да ћемо бити планирани у следећој години.

Развој пољопривреде и туризма представљају највећи значај иришке општине. Има ли ту неког напретка?

–Наша општина се определила за развој пољопривреде, и то превасходно за развој воћарства и виноградарства као и за туризам. Јужне падине Фрушке горе су идеалне како за виноградарство, тако и за туризам. На територији наше општине налазе се две веће винарије и нешто више десет мањих винарија, чији се број из године у годину увећава. Што се тиче развоја туризма, носилац нам је Бања Врдник са својим капацитиетима, како сам хотел Термал, тако и приватни капацитети, превасходно мислим на хотел “Премиер Аqуа” и етно насеље “Врдничка кула”. Они су покретачи и носиоци развоја туризма у Врднику, који су праћени великим бројем малих приватних издаваоца апартмана. У последње време долази до развоја туризма и у Малој Ремети, где је покретач и носилац развоја воћарства, виноградарства и туризма фирма “Атос фруктум”. У сврху свега овог на територији наше општине функционишу Туристичка организација Општине Ириг, као и Агенција за рурални развој Општине Ириг, где преко ове две институције покушавамо Општину да приближимо свим нашим корисницима.

Отпочели сте успешну сарадњу са општинама у Словенији, Немачкој и Босни и Херцеговини. Да ли ће се те сарадње конкретно проширити на област привреде и повлачења средстава из европских фондова?

-Са неким општинама смо остварили сарадњу ранијих година, а у овој години смо крунисали сарадњу са Дрваром из Босне и Херцеговине, као и Општином Ормаж из Словеније. Надамо се да ћемо у наредном периоду наше пријатељске сарадње успети да подигнемо на већи ниво неким конкретним и заједничким инвестицијама, поготову на оне које се односе према Европској унији.

Који су планови општине за 2016. годину?

–У следећој години имамо велики задатак да завршимо водоснабдевење у наким насељеним местима наше општине. У Малој Ремети мора да се уради водоводна мрежа, у Јаску да се заврши пројектовање и примопредаја комплетног водовада, у Нерадину и Гргетегу ће се највероватније морати копати нови бунар. Такође морају да се побољшају услови водоснабдевања у Крушедол селу и Крушедол Прњавору, те да се уради комплетна водоводна мрежа у Великој Ремети. То мора да се уради како бисмо могли да Јавном предузећу “Водовод” предамо на одржавање и дистрибуцију воде. У плану је да побољшамо јавну расвету у насељеним местима наше општине, а то је прелазак на лед расвету, како бисмо остварили уштеду у потрошњи електричне енергије. И у наредној години ћемо радити доста на побољшању инфраструктуре ради развоја наших ударних грана, а то су воћарство, виноградарство и туризам. Што се развоја туризма тиче, планирамо уређењена на самој инфраструктури, уређење паркова, улица, тротоара, као и постављање нове јавне расвете у деловима где сада не постоји. Да бисмо побољшали развој воћарства и виноградарства у плану су нам уређења атарских путева како би наши пољопривредници могли што лакше да приђу својим парцелама. Да мислимо и на наше младе нараштаје, показаћемо тако што ће следеће године свако наше насељено место добити дечије игралиште.