Архангел Михаило је “вођа небеских војски” који се увек јављао на местима на којима се јављала и Богородица, тако да представља небеску силу и заштиту на земљи.

По црквеном предању, анђео Михаило је први ступио у борбу са злим духом и то име по црквеном тумачењу означава “оног који је као Бог”. На грчком језику реч “архи” значи главни, први, а “ангелос” значи весник, анђео.

На иконама је представљен како у својој десној руци држи копље којим нишани Луцифера, а у левој палмову гранчицу.

Он се сматра чуварем православне вере и борцем против јереси, а народно веровање казује да он долази и узима људске душе, кад је коме куцнуо час.

Многа су народна веровања ο овом Анђелу. Кажу да он обилази све болеснике и ако стане код ногу – није добро, а ако је код главе – болесник ће оздравити.

Овај дан установљен је као празник Архангела Михаила у време Силвестера Првог Римског (314-335) и Патријарха Александра Александријског (326).

Слави се у јесен, а по народном веровању то је зато што кад су свеци делили улоге, Арханђел Михаило је добио јесење и зимско време. Време зиме и зимске тешкоће. Говори се да у ово време Арханђел лута светом обучен у просјака да изгради невернике и помогне невољницима.

На Аранђеловдан треба ширити добре мисли, а једну једину ствар коју не смете урадити јесте да сиромашне и немоћне терате од себе. То ће анђео, који је стално уз вернике, казнити