Рођен је у фрушкогорском селу Нерадин у сиромашној породици, а берберски занат учио је у Иригу и Руми. Шишајући муштерије маказама, дошао је на идеју да конструише машину која би унапредила берберску делатност, односно убрзала поступак приликом шишања. Код свог мајстора није наишао на разумевање, па га је напустио и прешао у Руму, где је 1836. године положио калфенски испит. Ни ту није успео да прибави 100 форинти да би направио и патентирао своју замисао.

Готово празног новчаника, напустио је завичај 1855. године и отишао у Лондон, где је нашао финансијере за свој изум који је убрзо почео да се производи и извози.

Енглези су одмах препознали могућу корист од његове машинице, коју су и остварили. За само десет година цела Европа шишала се њом. Успех је био огроман. Бизумић је чак добио и престижну титулу Сер (додељује је енглески монарх), а како би лакше успео у свету бизниса, узео је типично енглеско име – Џон Смит. Умро је 1906. године као веома богат човек. Након смрти његова имовина процењена је на 22 милиона фунти. У причи о његовом изуму може да се оде и корак даље, јер су на основу његове машинице за шишање касније направљени додаци за комбајне, косилице које раде на истом принципу.

Имајући у виду да се Бизумић није женио нити имао деце, питање наслеђа остало је неразјашњено. Цела прича носи дозу мистерије, а чак има и елемената завере. У родном селу Николе Бизумића данас постоји прича да Енглеска неће да исплати новац наследницима јер би у том случају Енглеска банка банкротирала, с обзиром на чињеницу да се ради о суми од неколико стотина милиона фунти.

Презето са сајта www.fruskac.net