Гргетег

Гргетег се налази у североисточном делу иришке општине на, у просеку, 260 м надморске висине, што га сврстава у групу виших насељених места. Према попису из 2011. године Гргетег има свега 76 становника. 

Када је у питању саобраћајна повезаност, прилично је лоша, али место није много удаљено од већих места: 25 км од Новог Сада, 12 км од Ирига, 24 км од Руме итд.

Излованост Гргетега учинила је да природа остане нетакнута и да свако коме је потребан мир њега и нађе. Међу бројним туристичким атракцијама којима се дичи иришка општина у Гргетегу су чак две. То су споменик природе – Палеонтолошки локалитет „Гргетег“ и средњовековни манастир Гргетег.

Палеонтолошки локалитет „Гргетег“

На овом локалитету откривени су седименти сармата, панона и горњег понта тзв. „Гргетешки слојеви“. Откривена је, детаљно обрађена и изучена бројна каспибракична фауна мекушаца. Одређено је преко 40 врста од којих је 12 врста први пут утврђено. Присуство богате и добро очуване фосилне фауне мекушаца из некадашњег Панонског мора истакли су локалитет Гргетег као класичну локалност горњег понта у оквиру Панонског басена, те због тога улазу у европску и светску стратиграфију.

„Гргетешки слојеви“ добили су статус споменика природе и под заштитом су Покрајинског завода за заштиту природе. 

Манастир Гргетег

Према предању манастир је основао у другој половини 15. века (1471) деспот Змај Огњени Вук, за свог слепог оца Гргура, сина деспота Ђурђа Бранковића. Историјске прилике манастиру Гргетег нису ишле на руку, тако да је скоро сваки рат који се водио на овим просторима оставио трага на њему.  

Велика имена српске историје и културе везују се за овај манастир. Поред Бранковића, ту су епископ Исаија Ђаковић и митрополит Јован Георгијевић који су га својевремено обнављали и помагали. 1744. Јаков Орфелин је осликао иконостас од ког су до данас сачуване само две престоне иконе (Свети Никола и Свети Јован). Нови иконостас осликава почетком 20. века чувени Урош Предић. Око храма налази се манастирски парк са гробом архимандрита Илариона Руварца из 1905. године који је био старешина овог манастира и академик САНУ.